OŠ „Ri­sto Rat­ko­vić”or­ga­ni­zo­va­la je pro­mo­ci­ju zbir­ke po­e­zi­je „Tra­gom pje­sni­ka” u ko­joj su pred­sta­vlje­ni li­te­rar­ni ra­do­va uče­ni­ka. Oku­plje­ne na pro­mo­ci­ji u pre­pu­noj sa­li Cen­tra za kul­tu­ru po­zdra­vi­li su di­rek­tor Si­nan Spa­hić, pro­fe­so­ri knji­žev­no­sti Mi­le­na Kuč i Je­len­ka Lju­jić, kao i Slo­bo­dan Zo­ran Ob­ra­do­vić, pje­snik i je­dan od or­ga­ni­za­to­ra fe­sti­va­la dječ­je po­e­zi­je „Kra­ljev­stvo bi­je­lih ra­da”. Sti­ho­ve su ka­zi­va­li uče­ni­ci či­ji su ra­do­vi za­stu­plje­ni u knji­zi.
– Zbir­ka po­e­zi­je „Tra­gom pje­sni­ka” su­bli­mi­ra uče­nič­ke ra­do­ve na­sta­le u pe­ri­o­du od 2013. do 2016. go­di­ne, a pred­sta­vlje­ne su 54 pje­sme i 24 ilu­stra­ci­je uče­ni­ka od pr­vog do de­ve­tog raz­re­da. Zbir­ka je po­di­je­lje­na u se­dam cje­li­na, ko­je se te­mat­ski raz­li­ku­ju, ali i sklad­no do­pu­nju­ju. Ilu­stra­ci­je pje­sa­ma ra­di­li su, ta­ko­đe, uče­ni­ci svih uz­ra­sta, a idej­no rje­še­nje za ko­ri­ce osmi­sli­la je uče­ni­ca de­ve­tog raz­re­da Sa­ška Bo­jić – ka­zao je di­rek­tor Spa­hić. Re­cen­zen­ti zbir­ke su mr Bla­ga Žu­rić kao i pro­fe­so­ri­ce Mi­le­na Kuč i Je­len­ka Lju­jić.
– Pro­mo­ci­jom zbir­ke po­e­zi­je „Tra­gom pje­sni­ka” že­li­mo da mla­de pod­stak­ne­mo na pi­sa­nje, jer je dječ­ja po­e­zi­ja igra iz ko­je se mno­go uči o nji­ho­vom svi­je­tu, sat­ka­nom od po­seb­nih ni­ti dječ­jeg du­ha – ka­za­la je iz­me­đu osta­log Lju­ji­će­va.
Slo­bo­dan Zo­ran Ob­ra­do­vić je is­ta­kao da su uče­ni­ci na­pra­vi­li is­ko­rak, pru­ži­li ru­ku zvi­je­zda­ma i kre­nu­li tra­gom onog ko­ji je i u mo­ru vi­dio svoj, a i naš Lim.
– Ovom knji­gom vi ste za­plo­vi­li ma­ti­com, sna­žnom i moć­nom, za­plo­vi­li u su­sret svo­joj bu­duć­no­sti... Shva­ti­će­te to kad jed­nog da­na, već od­ra­sli, okre­ne­te svo­ju mi­sao i če­žnju ka dje­tinj­stvu. Sve­ti­o­nik će vam bi­ti ova knji­ga i va­ša raz­i­gra­nost u njoj. Pje­sni­ci i pi­sci ne pa­da­ju sa ne­ba i slu­čaj­no po­put ki­še. Njih iz­nje­dri vri­je­me, po­dr­že naj­dra­ži, pod­u­če pro­fe­so­ri, po­sa­vje­tu­ju mu­dri, a lju­bav ih uz­no­si. Upi­ja­ju je sva­kom bo­jom ko­jom se po­i­gra­ju i da­ju je sva­kom ri­ječ­ju ko­ju na­pi­šu – po­ja­snio je on, do­da­ju­ći da ova knji­ga „ni­je slu­čaj­na”, već je na­sta­la iz en­tu­zi­ja­zma onih ko­ji vo­le svo­ju pro­fe­si­ju.
– Za­što to ka­žem? Mno­go je ško­la, ali je ma­lo onih ko­je su ob­ja­vi­le knji­ge. Da bi na­sta­la knji­ga neo­p­hodns je al­he­mi­ja: da ima ne­ko ko ne ra­di sa­mo za pla­tu i ono što mo­ra. Ne­go i ne­ko ko osje­ća i vo­li i pre­po­zna­je ta­le­nat, že­lju i po­tre­bu i u onim naj­ma­njim, ali i u va­ma ma­lo ve­ćim, dje­voj­či­ca­ma i dje­ča­ci­ma. Za­to že­lim da odam pri­zna­nje i na­gla­sim da je do­dat­ni šarm ovoj knji­zi dao taj (ili ti, ne znam ko­li­ko ih je ra­di­lo na ure­đe­nju) i to je pri­zna­nje, jer je knji­ga kao cje­li­na jed­na pje­sma. Osli­ka­va dje­tinj­stvo i od­ra­sta­nje, či­ne­ći ih ma­gič­nim, ali i lo­gič­nim sli­je­dom u mo­tiv­ski sa­vr­še­no i sklad­no usa­gla­še­noj zbir­ci – is­ta­kao je Ob­ra­do­vić.
Knji­žev­ni­ca mr Bla­ga Žu­rić je na­gla­si­la da su pje­sme, sa­mim tim što su dje­ca nje­ni auto­ri, iz­raz spon­ta­no­sti i iskre­nog do­ži­vlja­ja.
– Auto­ri ži­ve u svom vre­me­nu, ma­da se nji­hov osje­ćaj u su­šti­ni ne raz­li­ku­je od osta­lih ge­ne­ra­ci­ja, iako im nji­ho­vo vri­je­me da­je pe­čat. Onaj pla­vi ču­pe­rak ko­ji se za­vr­ti u gla­vi sim­bol je sva­kog vre­me­na i svih ge­ne­ra­ci­ja – ka­za­la je ona.
M.N.


Lju­bav ko­ja zra­či

Pro­fe­so­ri­ca Mi­le­na Kuč je is­ta­kla da iz po­e­zi­je zra­či ogrom­na lju­bav ko­jom dje­ca opi­su­ju knji­žev­ne li­ko­ve, ži­vo­ti­nje, pri­ro­du i nje­ne mi­je­ne, čo­vje­ka i ci­je­li svi­jet... Po­ja­sni­le je da su ne­spu­ta­ne ri­je­či iza­tka­le mo­za­ik mo­ti­va ko­je tre­ba ot­kri­ti u ma­lim stva­ri­ma i u nji­ma pro­na­ći po­ru­ku.
– Dječ­ja gra­ja, ra­dost, smi­jeh i lju­bav iz­nje­dri­li su ovu is­po­vi­jest dječ­jih sr­ca, pa ne iz­ne­na­đu­je na­iv­nost i či­sto­ta ko­ja isi­ja­va iz sva­ke pje­sme po­na­o­sob. Zna­ju na­ši mla­di pi­sci za smi­jeh i sre­ću, ali spo­zna­li su i onu tam­ni­ju stra­nu ži­vo­ta i vr­lo od­va­žno sta­li u od­bra­nu pra­va mla­dog čo­vje­ka i ži­vo­ta u cje­li­ni... U ovim pje­sma­ma ima i gor­či­ne ko­ju kat­kad na­pra­vi pr­va ne­uz­vra­će­na sim­pa­ti­ja, ima i lu­ta­nja i ljut­nje, ali sve je to dio dječ­jeg od­ra­sta­nja, onog ko­ji naj­ljep­še zna da sa­nja, ali i da bu­de iskren, is­kre­ni­ji od svih – ka­za­la je Kuč.


Dječ­ja po­e­zi­ja je igra

– Si­gur­na sam da po­ja­va ove zbir­ke dječ­je po­e­zi­je dje­lu­je iz­ne­na­đu­ju­će u vre­me­nu ka­da svi mi po­sta­je­mo sve vi­še po­što­va­o­ci dru­štve­nih mre­ža i po­pu­lar­nih in­te­r­net por­ta­la i blo­go­va. Ali upra­vo mi ko­ji sva­ko­dnev­no pro­vo­di­mo vri­je­me sa dje­com svje­do­ci smo lju­ba­vi ko­ju ma­li­ša­ni po­kla­nja­ju pi­sa­noj ri­je­či. Na­ro­či­tost ove po­e­zi­je je u to­me što u svom bi­ću no­si bit­ne ozna­ke dje­tinj­stva, kao što su slo­bo­da, ra­dost, igra, jed­no­stav­nost, ži­vah­nost i na­iv­no po­i­ma­nje ži­vo­ta u cje­li­ni. Či­ta­o­ci su u pri­li­ci da tra­gom na­ših mla­dih stva­ra­la­ca za­ko­ra­če u svi­jet dje­tinj­stva, da pro­bu­de usnu­lo di­je­te u se­bi i da na kri­li­ma ma­šte, za­jed­no sa na­šim ma­lim pje­sni­ci­ma stu­pe na po­zor­ni­cu iskre­no­sti, otvo­re­no­sti i bez­u­slov­ne lju­ba­vi – is­ta­kla je pro­fe­so­ri­ca Je­len­ka Lju­jić.